Постоји много врста пластике, укључујући десетине главних. Пластика се класификује на следеће начине:
（1） Classification by application scope
1. Општа пластика
Пластика опште намене односи се на врсту пластике која се обично користи са великом излазном снагом, широком употребом, ниском ценом и различитим својствима. Поливинилхлорид, полиетилен, полипропилен, полистирен и фенолна пластика су пет општих пластичних маса. Остали полиолефини, винил пластике, акрилне пластике и амино пластике такође спадају у општу пластику. Њихова производња чини више од половине укупне производње пластике и чини главни део индустрије пластике.
2. Инжењерске пластике
Инжењерска пластика се односи на врсту пластике са одличним перформансама и може се користити као инжењерски материјали или структурни материјали. На пример, полиамид, полиформалдехид, поликарбонат, полисулфон и акрилонитрил бутадиен стирен кополимер (АБС кополимер или АБС) су инжењерске пластике са одличним механичким својствима или отпорношћу на топлоту, отпорношћу на корозију и отпорношћу на хабање.
3. Специјална пластика
Специјална пластика, позната и као функционална пластика, односи се на пластику са одређеним посебним функцијама. На пример, користи се за проводљиве, магнетне, фотоосетљиве, анти-зрачење, оптичка влакна, течне кристале, мембране за одвајање полимера и друге пластике. Специјалне пластике се углавном добијају посебним третманом или модификацијом смола за општу пластику или инжењерску пластику, али неке су направљене од специјалних смола које су специјално синтетизоване.
（2） Classification by heating property
1. Термопластика
Термопласти омекшавају када се загревају, па чак и постају вискозне супстанце са одређеном флуидношћу. У овом тренутку има пластичност, од које се могу направити производи одређеног облика, који се након хлађења могу очврснути и обликовати; Ако се поново загреје, поново постаје мекан и може се прерађивати у производе другог облика. Након хлађења ће се стврднути и стегнути. Ово се може поновити много пута. Пластика са овим својством назива се термопластика. Поливинилхлорид, полипропилен, полистирен, полиметилметакрилат, полиформалдехид, полиамид и поликарбонат су сви термопласти.
Термопластика се брзо развија. Последњих година развијен је велики број термопласта са посебним својствима, као што су полисулфон, флуоропластика и тако даље.
2. Термореактивне пластике
Током обраде, термореактивна пластика ће се такође у почетку мењати и имати одређену пластичност. Могу се направити у делове одређеног облика. Међутим, након континуираног загревања или додавања средства за очвршћавање, они ће се стврднути (очврснути) са појавом хемијске реакције, тако да ће облик бити фиксиран и неће се променити (зачврстити). Осушена пластика је тврда и нерастворљива у растварачу. Ако се поново загреје, неће омекшати и нема пластичност. Ако је температура превисока, она ће се распасти. Пластика са овим својством назива се термореактивна пластика. Фенолна пластика (бакелит), пластика од уреа формалдехида (Дианиу), епоксидна смола и незасићени полиестер су термореактивне пластике.
（3） Classification according to the synthetic route of raw resin
1. Пластика на бази полимеризоване смоле
Смола за адициону полимеризацију је синтетичка смола добијена реакцијом адиционе полимеризације. Уобичајени су поливинилхлорид, полиолефин, полистирен, полиметилметакрилат, политетрафлуороетилен итд.
2. Пластика на бази поликондензационе смоле
Фенолна смола је уобичајена.
3. Пластика са природним полимерним једињењима као сировинама
На бази природних полимерних једињења, пластика се мора производити хемијском обрадом. Нитроцелулоза и целулозни ацетат су чести.